Спомен

СРПСКА РАТНИЧКА ГРОБЉА У АУСТРИЈИ
За достојније сећање
Процењује се да је на простору данашње Аустрије скончало око 25.000 ратника и интернираца из тадашње Србије, као и неколико хиљада Срба са простора Аустроугарске. Сахрањивани су у појединачне и масовне гробнице, данас обележене или не. Има их у Маутхаузену, Ашаху, Болдогасоњу, Нежидеру, Бечу, Брукнојдорфу, Шапроњеку... О њима и данас брине „Црни крст”, уз помоћ српске цркве, државе и дијаспоре. Али многе гробнице и гробови, нарочито на мањим гробљима, препуштени су безимености, корову и забораву

Пише: Ненад Лајбеншпергер
Фото: Павле Марјановић,
Републички завод за заштиту споменика културе Београд

На простору данашње Аустрије налази се неколико десетина ратних гробаља на којима су сахрањивани војници и цивили страдали у логорима током Првог светског рата.
Припремајући се за рат, Аустроугарска је желела да обезбеди мирно залеђе својим трупама и након атентата у Сарајеву започела је интернирање у логоре српског становништва у које није имала поверења. Са отпочињањем ратних дејстава, у ратно заробљеништво падали су српски војници и слати у логоре у унутрашњости Аустроугарске. Поред тога, на окупираним територијама вршила се нова интернација српског становништва.
У логоре формиране широм Аустроугарске, поред Срба, затварани су и војници других земаља – Русије, Румуније и Италије. На простору данашње Аустрије налазила су се четири велика логора у којима су превасходно били затворени Срби: Маутхаузен, Ашах, Болдогасоњ и Нежидер.
Услови у логорима су били лоши, што је узроковало и велику смртност заточеника, посебно у време епидемија заразних болести. Претпоставља се да је на простору данашње Аустрије умрло око 25.000 војника и интернираца са тадашњих простора Србије и још неколико хиљада Срба са простора Аустроугарске. Умрли су сахрањивани најчешће у посебна логорска гробља, а у оквиру њих у појединачне или у масовне гробнице. Над гробницама су подизана надгробна спомен обележја различитих облика и о различитих материјала, најчешће дрвени крстови. На неким логорским гробљима сами заробљеници су током рата подизали већа спомен обележја у част својих преминулих другова.
Недуго по завршетку рата одржавање већине гробаља на простору Аустрије преузела је аустријска организација „Црни крст” (Österreichisches Schwarzes Kreuz). У бригу о гробовима српских војника била је укључена и Краљевина Југославија преко посланства и конзулата у Аустрији и свештеночувара ратничких гробаља, свештеника Михајла Мишића. Међутим, осим ретких обилажења гробаља, југословенска страна није успела много да уради на њиховом одржавању. Остало је забележено да је учествовала само у неколико уређења. Главни разлог томе је био стални недостатак финансијских средстава. Због велике економске кризе, појавио се недостатак средстава и са аустријске стране, а на то се надовезао и Други светски рат. То је резултирало тиме да је већина гробаља девастирана, а скоро сви дрвени крстови су нестали. Управо због тога „Црни крст” је у послератној обнови прибегао решењу да се симболично обележи простор војничких гробаља распоређивањем група од неколико камених крстова по простору гробља, уз евентуално задржавање обележја која су преостала. Тек понегде обележена су сва гробна места посебним каменим или металним обележјима.

Војно гробље у Маутхаузену. У заробљеничком логору у Маутхаузену било је затворено укупно око 40.000 војника различитих нација, укључујући око 30.000 српских. Од наведеног броја њих преко 10.000 је ту и умрло, од чега српских око 8.000. На логорском гробљу посебна гробна места била су обележена надгробницима у облику крста, док су масовне гробнице у којима су сахрањивани српски војници обележене са шест камених обележја. Од свега тога данас је остало само пет камених обележја на којима се налази текст на немачком који говори да су ту сахрањени српски војници. Током рата, Аустријанци су на гробљу подигли капелу за помене свих сахрањених војника. Временом, дошло је до тога да су Италијани капелу прихватили као своју, па је Српска православна црква са Србима из расејања отпочела 2016. године градњу православне капеле која још увек није завршена. На гробљу се налази и велики споменик, свечано откривен 1922. године, дело италијанског вајара Паола Болдрина, који је и сам био заточеник овог логора. Споменик представља фигуре три војника који се напрежу да се ослободе из ропства.

Војно гробље у Aшаху. Више десетина хиљада ратних заробљеника, од чега је око 25.000 српских војника, прошло је кроз заробљенички логор у близини Ашаха. Њих око 6.000 је у њему и умрло, укључујући и око 5.400 српских војника. Данас се на логорском гробљу налази осам сачуваних надгробних спомен обележја српским војницима и велико централно спомен обележје посвећено страдалим српским војницима. Подигао га је „Црни крст”, а откривено је 7. маја 1929. године. На њега је социјалистичка Југославија поставила спомен плочу.

Војно гробље у Болдогасоњу. У близини села Болдогасоњ налазио се заробљенички логор, кроз који је прошло преко 11.000 ратних заробљеника и интернираних цивила разних нација, већином Срба. Њих око 6.000 је ту и умрло, од чега је српских војника и цивила око 5.500. У поједине масовне гробнице логорског гробља сахрањено је и по 400 војника. Током самог рата заробљеници су на гробљу подигли спомен обележје у облику крста, без икаквог натписа, високо неколико метара. У Аустрији га зову „Српски крст”. Други споменик је подигнут 1954. године од стране Савеза бораца Народно-ослободилачког рата Југославије. На споменику су уклесани пригодни текстови, а много касније, након распада Југославије, преко једног од натписа постављена је нова спомен плоча. Данас се на гробљу налази и један стари камени надгробни споменик, посвећен једном Србину из Влаоле Пожаревачке, а подигла га је родбина страдалог војника.

Костурница у Нежидеру. Логор превасходно за интерниране цивиле српског порекла (премда је било и српских војника у њему) налазио се у близини места Нежидер. Кроз њега је прошло преко 17.000 лица. Од тог броја око 4.800 Срба је у њему и умрло. Логорско гробље је 1953. ексхумирано, а посмртни остаци смештени су у костурницу подигнуту на месном католичком гробљу. Том приликом пренет је и постојећи споменик са гробља и постављен на нову костурницу. Током 1955. године, Нежидер је посетила делегација бивших интернираца и том приликом је на споменик постављена спомен плоча са текстом на српском и немачком језику. На предњој страни споменика постављен је венац од кованог гвожђа са модификованим грбом Београда и лентом. Испод њега налази се спомен плоча подигнута у новије време, од стране Срба у Аустрији.
Сам простор некадашњег гробља је 2014. године означен спомен обележјем.

Српско војно гробље на централном гробљу у Бечу (Zentralfriedhof Wien). На Централном бечком гробљу, на парцели 68а, током Првог светског рата сахрањивани су ратни заробљеници умрли у Бечу. Ту је сахрањено и 130 српских, као и троје црногорских војника. У међуратном периоду, делови парцеле са руским, италијанским и румунским војницима су добили посебна већа камена спомен обележја, док је простор са српским гробницама зарастао, да би тек 1934. године био уређен од стране Посланства Краљевине Југославије у Бечу. Међутим, у наступајућим годинама поново је пропао. Други светски рат, ново југословенско дипломатско особље у Бечу и незаинтересованост за заоставштину Првог светског рата условили су да ово гробље покрије потпуни заборав. Нису га заборавили само у Југославији него и у Аустрији, пошто је нестало физичких трагова да је икада постојало. Простор са српским и румунским гробницама је у једном тренутку преуређен тако што су на њему постављени појединачни крстови који означавају гробнице, а који садрже натпис: „1914–1918”. Румунски споменик је остао да стоји у позадини, па је цео овај део гробља називан румунским гробљем. Тек захваљујући проучавању архивске грађе, у протеклим годинама се поново дошло до сазнања о овом вечном почивалишту српских јунака.
На истом гробљу, на парцели 91, налази се војно гробље на ком су сахрањени припадници аустроугарске војске. Овде се налази спомен обележје посвећено војницима из земаља тада противничких Аустроугарској, и на њему плоче са именима тих војника, а међу њима и 125 Срба и три Црногорца који су сахрањени на раније описаној парцели 68а.

Друга логорска гробља. На гробљима других логора, у којима су Срби били у мањини у односу на Русе, Италијане или Румуне, такође се налазе гробови српских војника. Тако се на војном гробљу у Брукнојдорфу налази сахрањено 76 Срба и 2 Црногорца; у Китзеу 59 српских војника (и 22 аустроугарска са простора бивше Југославије); у Гредигу 20 српских војника и 4 цивила; у насељу Мацендорф 42 српска и 9 црногорских војника; у Браунау на Ину најмање 20 српских војника и цивила; у Вегшајду код Линца 27 српских војника и цивила, итд. На овим гробљима постоје спомен обележја на којима је наведено да су ту сахрањени и српски војници. Међу њима се посебно издваја монументално спомен обележје у Гредигу које су својим страдалим друговима подигли заробљени српски официри 1918. године. Постоје и гробља на којима се налазе посебна надгробна спомен обележја за српске ратне заробљенике. Нека од њих су: Војно гробље Хелпфау-Утендорф / Ст. Флоријан (четири) и Војно гробље Грискирхен (један војник).
На делу аустријских војних гробаља не постоје спомен обележја на којима је наведено да су у њима сахрањени и српски војници (премда на некима постоје инфо-табле са тим подацима). Нека од тих гробаља су: Војно гробље Шопроњек (преко 1.000 интернираца српске националности, углавном пореклом из Босне и Херцеговине); војно гробље Визелбург II (47 српских и по један војник из Црне Горе и Далмације); Војно гробље Харт (15 српских и 28 црногорских заробљеника); Војно гробље Мархтренк (10 српских и један црногорски војник); Војно гробље Зигмундсxерберг (9 српских и 9 црногорских војника) и Војно гробље Пургстал – Шаубоден (5 или 6 српских и 4 црногорска војника).
О свим тим гробљима и данас брине „Црни крст”, уз помоћ српске државе, Срба у дијаспори и Српске православне цркве. За део њих већина у српској јавности никад није ни чула, а камоли их посетила. Интересовање углавном постоји за највећа логорска гробља. Војници сахрањени на мањим гробљима нису заслужили заборав у који су пали, и на Србима и српском друштву је да пронађу начин како достојније да их се сећају, и означе спомен обележјима она места на којима постоје необележени српски гробови.

***

На аустроугарским војним гробљима
На војним гробљима аустроугарских војника, подлеглих ранама и болестима у позадинским болницама, сахрањивани су и војници српског порекла који су страдали као аустроугарски војници, баш као и други војници са југословенског простора (Хрвати, Словенци...). Тако се, на пример, ови војници налазе на гробљу Свете Барбаре У Линцу (240 југословенских војника, од чега је 44 или 46 Срба).

***

Из Другог светског рата
Током Другог светског рата била је честа појава да се у оквиру постојећих гробаља из Првог светског рата врше нове сахране. Тако је на гробљу у Маутхаузену сахрањено око 2.000 логораша из Концентрационог логора „Маутхаузен”, као и италијански војници. На другим гробљима су сахрањивани војници Црвене армије или припадници оружаних снага нацистичке Немачке. Понекад су гробља само проширивана, а понекад су се укопи вршили преко већ постојећих гробница.